Топола

206

НА ГРАНИЦИ

савијенн шињели обешени о плот . а војници леже под оокудним хладом тога плота, док их стражари не викну: а к оружју!” те полете сво]им пушкама које беху састављене у Фронту са заставом. Кад се уђе на западну капију, одмах се виде деоно бараке од нових неоструганих дасака, са димњаком који се пуши. То је кујна у којој влада славни Черњајевњев с( повар” кога му је заједно са „кучером” довео из Русије славпп „полковник” Измајилов. Путујући по тој важној мпсији у Русију , да доведе кочијаша .и кувара за Черњајева , тај одлични командер Св. А.не умео је учпнити да о њему говоре све јевропске новине , јер п он 1е пмао обпчај ппсати дописе о својим славним делима, али он је био у Делпграду само као метеор. На брзо беше претерао не знам у чему, те га отправпше из моравско-тимочке војске. У осталом „кучер” и „повар” несу га нп мало осрамотпли, особпто последњи бпо је вечпто пијан.... Исторпк нашега рата књаз Мешчерски , који је за 12 дана проучио из темеља характеристику српскога народа, целу његову етнограФију , све његове државнике , све , целу војску, све ОФицире, све догађаје у нашем рату, једном речи све, тај изванредно даровити књаз и колега, прича за тога славнога кувара да се он пропио тек од 16- ог септембра када га натераше да кува ручак под кишом од граната.... Могуће је, али га ја несам никада ни пре тога видео трезна, и ако је свагда бпо обучен у бело са белим тањпром на главп настојашчп бароки повар. .. Између кујне п дрвених басамака којпма се пењало на западну веранду школе, уза сами зид стајаше један сто, и на њему колосалнп самовар са свима својим прпнадлежностпма. Око тога стола беше свако јутро највећа гомпла „штабнпх” оФицира, јер к њему долажаху и они из облпжњих барака, који несу „соотојали” прп штабу, пити се у њему храњаху, јер се чај свакоме без разлике