Топола

208

НА ГРАННЦИ

Одмах до врата кроз која се пењало на таваискп магацпн мајор Шарапова, беху друга врата кроз која се улазилп У учитељеву кујну и сарачану. Ту је сад царевао комесар штаба, адвокат Тутуковић са младпм Барловцем, народним кавањеристом, са својим подрумџијом шга ли му је био К. Ристићем, пекаквим (< впнкл-адвокатом и из Крагујевца, са ђенераловим слугом пз Руспје, мирним и скромним једним човеком, коме нп гласа чуо нисам и ако сам га хиљаду пута видео, са ђенераловпм српским слугом, бившим сепзом Аксентпјем, који је, скопчавшп своје име са многим историјскпм догађајима, осетио своју бесмртност, па је због тога био постао у толпко безобразнијп, у колико је његов колега из Русије био скромнији, и са још. других слугу п једном слушкињом , собарицом госпође Монтевердинице. „Сарачана, у којој је делиградски \чо сигурно држао свој црни лук, своју туршију, свој кисео купус и остало што би могао за зиму скунаторпти, сада беше пуна раФова пуни свакојакпх ђаконија и деликатеса, какве човек може добити само у Београду и то само код Димптрија на теразијама. Ту беху грдни сирци швајцарскп као воденичко камење, ту беху све сорте кубасица овога света, шунке и паштете, сардпне и ајвара, каве и шећера, више но у гдекојој нашој паланачкој бакалницп, ракије и ликера сваке сорте, руске вотке, инглишбптера, впна бордовског и шампањскога и сваког чуда. У та „свјатија свјатпх” Тутине државе иуштани су само они, који су ужпвали пријатењство Тутино или кога од његових потчињених, за све остале певало се : „оглашени изидите. и Из овог детаљног описа види се да сам и ја био Тутин „РгоШИопзкшсИ и да сам декоји часак пријатан провео у сарачаии делиградскога уче, када се није могло од глади дочекати ручак , а то често није била лака ствар, јер ђенерал је имао обичај врло често „закусити” по коју котлетку или тако што год, па често није гладан кад је време ручку, па не излази пз своје