Топола

226

Н А ГРАНПЦИ

ни астал на покој није се никако ни дизао, само се на њему постављало у подне и у вече, а после ручка и вечеро се дизало, да би се на истом столу цртале ппсало и т. д. У времену између доручка , ручка п вечере то беше читаонпца штаба , то беше каспна за састанак. Осем тога у једном ћошку беше Фуруна, а сва три остала ћошка имађаху засебни задатак. У западном ћошку налазпо се кревет војводе Маше Врбпце. Ту је он обично седео, примао госте којп су се врло интересовали за црногорске ордене, или своје јатаганлије, који распитиваху за срнске медал>е, или његовог јатаганлијског свештеника Петра Ђурпчковпћа , који је на толикпм народним скупштинама био (( П’еп!апl; Iеггlћlе| дотичне владе , и који је онако трагпчно завршпо свој живот после рата (убио се) ; ту је војвода писао своја пзвешћа за Детиње, и ту је чи гао сво]е новпие. У северо-источном ћошку беше писарница приватног секретара Черљајевњевог., капетана Шрејдера. Док је носио униФорму руску сви смо га звали „капетан”, али кад му стиже српска униФорма из Београда, ми видесмо да је он управо артиљеријски потпуковник! Али апстрахирајући од те слабостп, које несу могли да се отресу код нас ни бољи руски оФицпрп , беше то честит човеш Омален растом, русе косе и браде, са наочарима које му даваху изглед научењака, са врло симпатпчним лпцем, рађаше он у поменутом ћошку као мрав од јутра до мрака , јер кореспондепцпја ђенерала Черњајева беше огромна, а осем тога ђенерал му је као свом личном пријатељу и старом познанику поверавао и све своје новчане рачуне, преписке с разнпм банкама, преко којих су слати новци Черњајеву, п код којпх беху његове разне суме депоииране, исплаћивао је ђенералове помоћи удовпцама ОФпцирским, рањенпцима пт. д. Најзад у југоисточном ћошку стајао је сто за писаље и поред њега један дрвен ал гвожђем окован сан-