Топола

227

НАГРА Н Н Ц Н

дук. Ту је радпо проФесор Бадемлијћ, ту је била каса моравско-тимочке војске. Као што се види највећа соба у делиградској школп била је не само трпезарија, него и стан војводе Маше, п две канцеларпје. На скоро се увидело да то не иде. да сала за ручање треба да буде намењена само за ту цељ, па за то наредпше да се сала та.аецира\ (мпслим да је проФ. Кујунџић прву ноћ после ђуниске бптке откинуо парче тпх делиградских тапета за спомен) а за разне канцеларије да се подигну разне бараке. И тако у другој половини септембра изпикоше иза школско зграде силне дашчаре тако да се начини читава улица од барака. У дну ове улице беше швајцарскп изрецкан и лепо обојадпсан павиљон шеФа штаба , у коме беше претсобље за чекање, већа соба за канцеларију и мања за спавање, осем тога у том павнљону беше смештен и руски пољски телеграФ (српски је био смештен у доњој делиградској механи). Десно и лево беше та улица састављена од барака за руску општу канцеларију, за становање ОФицира, за казначејство и т. д. Пошто бих тако обпшао цео штаб у јутру имао сам обичај отићи да оне трошне колебице у којој је била делиградска пошта. Готово сваки дан беше за ме или пакет званичних писама , рапората из разних резервних болница у моравској долини, или новина. И данас нађох мој пакет, и распечатих га још тамо. Претурајући разна акта из санитетског одељења министарства војног, зачуднх се кад међу њима нађох једно мало писмо адресирано овако : (( Господину ђенералу Черњајеву у Делпград, иоверљиво.” О д куда такво писмо умомепакету? То ми нпкако иије пшло у главу , алп опет несам слутио да може бпти што рђаво. За то похптам у моју канцеларију да оставим акта. па онда с тим тајанственим писмом одем опет у штаб не би ли како год продрво до