Топола

228

НА ГРАНИЦИ

главнокомандујућег, кроз оне гомнле које су увек одржавале у опсадном стању његова врата. Алп то није било лако, јер за сваку се ситницу трчало главнокомандујућем, сваки добровољац пз Русије сматраше да има право у по дне у по ноћи отићи ђенералу еп сће!, и тражитп од њега сабњу, или револвер, или „жаловање,” а башка што су гомиле другпх странаца морале бпти прпмане. Често немађаше Черњајев ни 2 сахата на дан својих, у којима би могао размишљати о главном задатку своје војске. У ходнпку пзмеђу осталпх наиђем на Др. Цимана, оног снћушног али живог немачког палестпнца, којп се беше натуралпсао у Инглеској, и који у време нашега рата раздаваше милосрдне поклоне у име манчестарског одбора за помоћ источних хришћана. Он је нспрва покушавао да за рањенпке спреми прву супу, да их крепи вином п коњаком, али доцније је видео да он са својим срествима може бити много корпснијп у збеговима народа из Мораве него на завојишта. С тога је он цело остало време посветио тим „рефјуџијес” раздавао пм је хаљине, ћебета, правпо им је куће и колпбе , раздавао им је хране, новаца и т. д. и најзад крунпсаоЈе своју благотворну радњу отворнвшп у Београду азпл за децу пз тих збегова („Пнглески завод за српску сиророчад”), којп је отворен онако свечано. Али г. Др. Циман није се ограничавао на такву помоћ. Он се толико пнтересовао за српску ствар пли се толико трудпо да ннглеску помоћ пзравна са руском, да ми је тога дана пришао с оваким предлогом : Шта мислпте ОћегзШззагг-!;, да ли бп добро било кад бп у вашој војсцп била поред руских добровољаца и једна инглеска легпја ? Да како, драги колега, таква би легија бпла доказ да народ инглискн не одобрава туркоФплску политику његове владе , која је на срамоту поноситог Албнона тога старог заставника слободе п хуманитета.