Топола

232

НА ГРАНПЦН

њајев одустане од тако преке мере, п пуковник Катарџија отпутова у Београд да израдп сатпсФакцпју главнокомандујућем. У опште Катарџпја је умео свагда да задржп Черњајева од неразмпшљенпх корака, које би ђенерал у својој љутинп за цело учпнпо, и ако би се после кајао.

Еле у тпм чајевима (код српских ОФицира бпло је често пзмеђу чаја и ручка сопствене ћулбастпје), смотрама, престављањпма новпх добровољаца, рапортпма, депешама, молбама, тужбама, пнтрпгама, у озбиљном раду и шали. у чптању новина и преппрцп, пролазпло је прво пола дана. На по сахата после 1 2 прпкупљао се цео штаб у трапезарпју радп важне акцпје , која се свакп дан у 1 сахат по подне понављала, радп ручка, п свакп је седеона свом одређеном месту , плп је стајао пза своје столице, очекујућп ђенерала п разговарајућп се са својпм комшпјама. Тај разговор постајаше често тако жив п разнолпк, да је много лпчио на јеврејску молптву у аврп , п само појављпвање Черњајееа могло је да прекине то хаотпчно џакање. Главнокомандујћи стане код своје столпце у врх стола, сви устану, п капелан походне цркве отац Гаврпло, илп у његовом одсуству наш обр-свештенпк прота Јова, очпта молптву о јастпју и пптцју, п онда свп поседамо. С десне стране ђенералове седео је обично пуковнпк Катарџп, а с леве шеФ штаба. У то>l је било промене само кад смо ималп врло впсоке госте, као кад нам дође у походе Господпн Стевча, мпнпстар унутрашњпх дела, г. Радпвоје, минпстар војенп, г. Теша (да, п он је бпо, п Черњајев му је наппо здра-