Топола

233

НА ГРАННЦП

вицу , како војска не би могла ништа учинити да није имала тако доброг администратора као што је г. Нпколић) ит.д. У тим случајевпма впсоки гост седео је о деснују главнокомандујућег. До пуковника Катарџије седело је високо свештенство. Најпре наш прото Јово , који је српском краљевству с ону страну Мораве дао благослов цркве (он је у српском новом краљевству бно патријарх) . али то није дуго трајало, јер чпм дође први руски свештенпк , наш је патрпјарх морао да се помакне за једну столицу даље п тако је сад отац Гаврило седео до Катарџије, и одржао је свој ранг до краја рата. Мало доцније стаде и ђакон оца Гаврила долазити нама на ручак, те тако наш патрпјарх мораде још за једну столицу даље : То је сигурно наљутило нашег проту Јову, он сигурно помисли (( Bсћlа§зЈ сlи шетеп Јисlеп, всћlа§' Iсћ бетеп Јибеп” па заведе п он себи ађутанта или шеФа црквенога штаба, у лицу једнога професора богословије , који је после конзеквентно ручавао и вечеравао у штабу. Овај шеФ патрпјарховог штаба , бпо је узрок те сам и ја са мојом столицом све дубље падао у рангу за столом , најзад мп се то досади па побегох на упутрашњу страну стола , који беше савијен на покоЈ , те сам рест наше кампање ручавао поред нашег начелника артиљерије Саве Дмитрича (Грујића). Те тако бегајући од поплаво штабних црноризаца дођох на место где сам могао да чујем много интересантнијих разговора, Јер Сава и Ја сеђасмо сада преко пута од ЧерњаЈева. Од многих таких разговора сећам се Једнога из Октобра, коЈи Је сувише карактерпстнчан да бих га оставио за доцниЈе, где би му било место. БоЈим се, заборавићу га.... Сава Дмитрич , рече на Један пут главнокомандуЈући начелнику артиљериЈе - издаЈте заповест свима командантима, да после подне око 4 сахата отворе артиљерпЈску ватру на Турке и то из свиЈу своЈих топова.