Топола

240

НА ГР/НИЦИ

слуге. Не ће бити претерако ако рекнем да се у штабу хранило око 150 душа дпевно. После ручка пшао је сваки на свој посао. Ђенерал Черњајев обично би сео на своју (( тро]ку в па би у пратљи свога (( конвоја м обплазмо позпције. То његово вожење увек је бпло доста импознатно. Напред јури у галопу један кавал.ерпст којн носп ђенералову лнчну заставу, коју му је , ако се не варам , Москва поклоннла. Она беше од беле свиле са плавим крстом у среди и са натписом у наоколо: (( 3а свободу Славјан” као што видите, много шири програм , него да би га могла званична Руспја потпомагатп. Тај је кава.верист заставнпк бно обично трговац Вељковпћ пз главпе београдске чаршије. За њпм пде ђенералова тројка, каруца упрегнута са три коња, од којих средњи ноои „дугу” са звонцетом. Око ђенералових каруца пуно штабних ОФицира на коњима. Најзад цео вод каваљериста под командом ((начаљнпка коњвоја” капетана Мнлошевића. За њнма цео облак прашпне. Један пут после ручка ђенерал није отпшао на позпцију, јер цео штаб хоће у једној групп да се ФотограФише, и то хоће да нас ФотограФише некакав руски „ТаизепсПтпбИег”, којп је доцнпје не знам за што, по Београду носио унпФорму енжењерског мајора. Еле тај мајор-ФотограФ мучпо је и ђенерала Черњајева и цео штаб више од по сахата док нас је понамештао у једну групу, као што су харинге у кутији смештене, само Алабин млађи и Будко или још неко од ордонанс-оФицира отегоше се по земљп у врло живоппсној позптури. Паш мучитељ-ФотограФ сваки час је трчкарао од апарата к нама, и од нас опет под његову црну чоху. Најзад рече: