Топола

239

НА ГРАНПЦП

рел (син Лајбмедпка царевог Карела), потпоручпк барон Матеи. У сред те руске групе беше се при крају рата Формпрала п једна српска оаза. Ту је седео Кастор и Полукс наше хемије и механпке, проФесори Клерпћ и Лозанпћ, наше (( динамитџпје”, међу њима дипломата. г. Бозовпћ и г. Антпћ, којп због рата боху остали без посла те их прпкомандоваше нашем штабу ; ту је да.ве седео п казначеј проФесор Јован Бадемлпјћ. Осим тих педесет и неколико личности за које се сећам да су стално ручавалп за Черњајевљевим столом, било је сваки дан бар по 5 6 званих гостију, оФицира добровољаца који су тога дана дошлп, странаца повинара, доппсника, један члан инглпског парламента, један амерпканскп ђенерал и т. д. А било је и незваних гостпју, који су самовласно освајалп себп место за ђенераловпм столом, особито кад је ђенерал бпо са свптом на каквој позпцпји где је остао дан-два. Што се саме хране тиче прпчалн су чуда раскоши у делнградском штабу. Ја то нпсам опазио. Ево шта се из дана у дан јело с ужасном монотонпјом : сардине, спр н ајвар, ,за тпм боршч, руска супа с купусом и месом, говеђина са сосом и иечење ; кашто воће и сувп колачи београдскн („похераји”). То је бпло све. Ппло се обпчно српско впно, само је ђенерал са својпм најближим комшијама ппо бордовско впно. Шампањ су служпли само о прокламовању краљевства, кад је којп министар бпо у гостима, кад је бно дан Њене Светлости , и кад смо светковали рођење најмлађег сина Черњајевљевог. Али прп свем том што Араппн нпје био онако црн као што су га моловали, опет и ја верујем, да је у Черњајевљевом штабу ужасно много трошено на јело и ппће, Јер по што смо се ми дигли од стола, седалп су, „чудовски пјевчици”, писарп штаба, „виши” ред момака а за- њима славјанска гарда ђеиералова и све остале