Топола

238

Н А ГРАНИЦИ

Не верујем. Како не верујеш ? Ја га знам кад је бно код мајора Цветка Павловића сеиз ! Био је свагда добар солдат роче Цветко сам алп сада видн се да је изпшао (( пз дисцпплпне”, јер се ачи па ппје побратпмство с пуковницима. У осталом они су криви, хоће да размазе једног доброг војнпка. А зар вп мене впше не познајете, г. мајор ? упита бпвши сеиз свога некадашнег господина. Познајем те, познајем рече Цветко и чекао сам само док се сврши ручак, па да ти честптам златну медаљу. Сада припази мало на себе, немој да се ачпш као кмет. До Цветка Павловића седели су обично мајор Прапорчетовић, капетан Франасевпћ, капетан Велимпровић, канетан каваљерије Протић , који је чини мн се састављао Цветков штаб, ордонанс официр нотпоручик Јован Јовановић; ађутант начелника артиљерпје, који је sио најпре Тоша Поповпћ, а за шим потпоручик Козаковић. Чешће је на тој страни стола седео подпуковник Дим. Караџић са његовом крпвом сабљом ((нрадедовском”. По кашто су долазили у госте, али ретко, пуковник Јоца Ђорђевпћ, делиградскн „корпусни командир,” и потпуковнпк Шандор Николић командант делиградски ( (С плацкомандант ”). На спрам те српске групе ссдела је руска, и у њој: иуковници Александр Павловлћ Межењпнов, де Прерарадовпћ, Шевић, Медведовски (који су ређе долазпли јер су били у својпм логорпма), иотиуковници: Климентко, граФ Кановнпцпн, граФ Келер, Шрејдер, Шлос.ман, лгајори : Шарапов, Петерсон, Волков, Голошчапов, капегани : Макспмов, Сировацки, Булацељ, књаз Гика, Карлевич, Алабнн старији, (и чинп ми се неколико је пута.бпо књаз Александер Михаиловпћ Обољенски); иоручици : Буцко, Мусин-Пушкин, шах-Назаров, Алабпн млађи, Ка-