Топола

237

НАГРА Н И Ц II

Може, г. пуковниче, тако како сте. Добро. Учините ми још љубав и нађите ми где год какву четку да се мало очпстпм. Учпних му то. п он пође уз басамаке, али на скоро впдех да му ва.ва прптрчати у помоћ, јер се нпје могао сам попети. Славан је то чпчица био ! Сећам се, једном Черњајев беше позвао на ручак командира делиградског батаљона II класе, који се у једној бптцп страшно одликовао. Половпна тога батаљона беше легло које мртвих, које рањенпх. Черњајев да би одликовао батаљон даде његовом честптом командиру (ако се не варам, беше то сељак из Вукашпновца) прву златну медаљу за храброст коју беше добпо као модел, п позва га па ручак. Случајно му дадоше место до тога пуковнпка чпче. Овај нпје знао од радости шта да радп. Непрестано је налевао впно у чашу тог народног командира. Черњајев устаде и попп чашу вина у част храброг делиградског батаљона друге класе п његовога командира! Наш се сељо нпје ни мало женирао. Он устаде па не збунившп се ни најмање што мора да говори пред таквим господскпм друштвом, какво он дотле нпкад нп видео нп чуо није, наздравп ђенералу Черњајеву па седе. Чпчпца-пуковник у мало га није загрлпо, тако му се допало његово скромно, просто , прпсебно а опет . достојанствено држање. Јесте впделп, молим вас рече ми чпчица преко астала и то немачкп како се тај прост човек нимало није збунпо. КозШсћег Кег!! и чпчица-пуковцпк стадо опет налеватп впно своме комшији , којп се нп мало није затезао да пије с пуковнпком побратимство. За време тога ручка свп су оФицири а нарочито српски чисто загледали тога „народног” батаљоног командира, и чујем где се иза мене разговарају : Ама да ли је он служио у стајаћој војспи ?