Топола

242

НА ГРАНИЦИ

разише од чуда. Унал’ се сиромах разводнпк ни.је левом руком прекрстно, како је у десној држао пушку. Водн стражу, пролазн, брате, ако бога знаш ! повикасмо му неколпцина на један пут, п тек пошто је стража замакла за штаб, могли смо од смеја опет доћи до речп. Међу тпм је мајор-ФотограФ отрчао са завијеном „матрицом” слике у његову пмпровизовану камеру об; скуру, код кујне, да је „испира”. Читав сахат смо чекали док нам је донео то чудо ФОтограФске уметностп, кал тамо ?... Ужас ! Цела мука за бадава. Не само ни једно лице није ФотограФисано, него на целом стаклету нема ни трага од једне главе, или труиа, или руке. или ноге, п ако је ФотограФнсано 50 глава, и трупова, 100 руку и 100 ногу, и неколико стотина брижљиво истакнутих ордена. Слика је представљала таласе узбурканога мора, или песка у Сахари, кад се вадме самум.... Ето такав нам је био мајстор г. мајор штабни фотограФ ! Да су се којом срећом још неки штабни добровољци занпмали ФотограФпјом у место стратегијом п тактиком, било би боље п по нас и ио „славјанскоје дјело", јер подобне погрешке у тим двема уметностима несу иас коштале „ешен Еасћег”, као то славно Фотогра<l исање. Други дан после подне, тек што се ђеиерал беше вратио са своје шетње по позицијама, , ето ти од некуд едних кола, покривених арњевима улазе у авлију штаба п око њих гомила војника свију родова оружја. и пуно делиградских беспосличара који се сви гураху око кола завнрујући пспод арњева и џакајући тако да се ништа није могло разумети. Једва сазнадосмо да је у крлима један рањени башибозук, кога су на предстражама у једној чарци ухватили.