Топола

244

5А ГРАНИЦИ

Идп, па ако не успеш да га одвратиш разлозима човечностп, кажи му да су се око тога Турчпна већ искупилп сви новпнарски доппснпцп којп су у Делпграду, п да се спгурно неће маћп од њега, док не впде његову крајну судбину. II допста кад пођох у штаб, видео сам све коресподенте странпх листова где стоје око рањеникових носпла. Пођем к ђенералу Черњајеву, али ме не пустише, првп пут. Рекоше мп да га болп глава, да нпкога не прима. Похнтах Комарову п разложпх му ствар како сам умео боље. ШеФ штаба само слеже раменпма. Све сам то п ја казао главнокомандајућем, али он се не да нп осолптп. Вели, да то нпје војнпк, којп је у поштеној борбп рањен , већ је то башпбозук, један од онпх палпкућа којп су целу Мораву од Суповца до Љубеша претворпли у пустпњу ; то нпје војнпк, већ један од онпх зверова којп су српску децу дочекпвалп на ханџаре, који су порилп живе трудне жене, којп су спаљивали живе наше рањеаике. За бога, превасходство, све је то чпнпло његово друштво, можда п он сам, и да га Је ко на делу убпо, био би заслужан, али сада Је таЈ башпбозук само тешко ■рањвн човек, п док сам Ја овде лекар воЈске, Ја не могу допуститп, да се рањеник стреља !... Кажите му за бога, да ће тпм убпством укаљатп п своЈе пме п заставу српске воЈске за на век ! Идем Још Један пут да покушам ! рече Комаров п оде главнокомандуЈућем, а Ја потражпх пуковнпка КатарџпЈу, казах му у чему Је ствар, п он одмах отрча ЧерњаЈеву. Благодарећи свпма тпм напрезањпма п добром срцу ЧерњаЈевљевом, чпм га Је напрасна срџба прешла, он одустаде од своЈе намере п Још псте ноћп МустаФа Је