Топола

247

ДЕЦА РОБИЈАШИ

хоће ли ко год, обпчно какав надничар, тестераш, свратптн да поппје онако с ногу један полић ракије, па одмах да пде даље својпм путем. А п то је слаба вајда. А после прође по неколпко дана па нема ни тога. Узмпте, велпмо, ту незгоду, па онда додајте још томе, да ту каванпцу држп неваљао човек, који нпје научен на рад, ксји хоће олако да жпвп, па онда одмах у кавеџпји имате човека спремна за све и сва. На Једном крају Београда у улици ....ској стојп и сада једна мала каванпца. У времену, о којем причамо, ту каваницу држаше некакав Ђока Н кавеџија. То ■беше постар човек, велики шерет, а лаком на пљачку. Он имађаше жену п децу. То је велпка беда за човека, који је сирома. Жена впче, деца траже да једу -алп човек није научен на рад. Бити кавеџија, то је најлакшп посао на овоме свету; али бити кавеџпја а немати у каванп муштерпја, то значп красти своје рођене дане. Једнога дана, у почетку ове године, кавеџија Ђока гледаше забрпнуто кроз прозор своје каванице. Зима још не беше са свим минула; кпрпја прилична, скупоћа, трошковп велпкп , а пазара нп од куд... Еле велпка невоља. Он гледаше, па се размпшљаше шта да чинп. Беше готов, на све, алп оамо не знађаше како да почне. У тај мах посред улице иђаху два весела дечка. Један од њих бешс старији , тако од 16 година, а онај други млађп, пмађаше тако око 13 година. Онп пдући улицом звиждаху, али се почешће окретаху , зазирући , као да страховаху од некога А тај неко ,то беше позорнпк жандарм. Дужник се боји повериоца, добра жена зла мужа, 'лопов суда, а скитнпца жандарма. Шта ћете тако им је у природи. ... Деца, носећи под пазухом по два солдачка тајина, жураху се улицом, а немајући на себи топлога одела, она хитаху, да се склоне под какав год кров, заклон, па ма то бпла и каква проста шупа....