Топола

249

ДЕЦА РОБИЈАШИ

Па ево впдпте: и овај мој друг , и он је тако псто патпо. Заједно смо ономад пуштенп из затвора. Е хе, осмехну се кавеџија па вп сте некп Зунаци. Алал вам вера. Оба се дечка насмехнуше на то. А како жпвпте? настави лукави кавеџнја зло? Јелте? Нема се, бога ми, ни с које стране. Ето впдите, нема нп код мене по цео дан никога. Да бар когод сврати , да мп назове: добар дан. Тешка је зарада , а треба, бога мп, јести.... Дечацп уздахнуше на то. Па видпте ; ви се , јелте, мучите тако ? Несрећа. Спгурно и не пдете кућама. Па, бога ми, и куда ћете? Нема горе, него кад отац нема срца, па још ако је ту и маћеха. Зло по вас.... Бога мп, тако је додаде онај старији дечак ево овсме је мајка умрла. Отац му се оженио , па сад не могу да га гледају у кући. Ето , и он иде тако као и ја.... Па где живите? Где ноћивате? Спгурно сте се где год склонили? Шта знате, мука је Па јест додаде онај старијп има нас по више. Дању смо по вароши; тумарамо, гледамо да кога послушамо, па нам тако даде по коју пару; а ноћу? Ноћивамо у Ташмајдану. Нпко нас не тражн , па тамо смо већ од неколпко дана. Бога ми , то је зло по вас додаде кавеџија. Зима је. Хладно је. Па увек се не може ни хлеба добити. Знам ја како је то. Верујте, чисто бих вас задржао код мене. Оба се дечка осмехнуше и весело погледаше у шеретско лпне кавеџијно. Готово , останите за сад код мене наставп бајаги жалостивим гласом кавеџија ето, знате, имам ја, хвала богу, још деце, па куд једу они, можете и ви.