Топола

254

ДЕИА РОБПЈАШН

када Је ту крађа учињена, за тим , да се не.зна за*њ откуда живи, шта ради , где ноћива и т. д. То иобуди сумњу код полиције, те она отворп истрагу. Кроз два три дана показао се је пово.ван успех.... Мп ћемо овде испричати: шта се Је тим ислеђењем сазнало. Милан Је родом пз Београда, спн једнога занатлије. Родтел.и су му и данас живи. У колнко, у многоме сиротиња, у толико, п још внше, незнање делп децу од родитеља. Оно убија нежно рсећање родптељско у оца, а синовљу љубав и поштовање у детета. Мплап велн, да га је пспрва мрзило да иде у школу. Отац га ио том даде у некакву малу трговину; али ту се Милану не допадне и оде сам на занат златарски; али му се и ту- не допадне. Отац га одатле извади и даде код некаквога терзије. Терзијагаје слабо хранио, а међу тим непрестано терао на рад, те Милан и одатле једнога јутра Тако Је прошло три године дана. После овога он изјавн жељу, да школе продужи, алп га отац отера из куће, рекав му: да се торња у свет па нек чпни шта хоће, Јер, вели, влше неће да зна за-њ. Тако се дечак Милан умеша међу скнтнице. Неко.шко је пута допадао апса и пуштао се. У затвору се је упознао са чувеним лоповпма и робијашима : МиЈајлом ђаком, Жикпцом, Сретеном из Мнријева, Благојем Цајићем и Владимиром Рупицли, који је учинио неколико џспних крађа у саборној цркви и у народном нозорпшту. У затвору се много прича о крађама : како се може најлакше красти н сакрти, те тако се и Мнлану учини, да би могао олако жнвети. Више пута је пробао те крао лебац са лебарских ћепенака, Фењере испред кавана и столице ио каФанским баштама ; а када нкје бнло нн откуда „зараде”, хранпо се је воћем, које је брао по палилулском гробљу. Ноћнвао је лети обично на плочама по гробљу ; ту је бно сигураи, јер се вампира не боји,