Топола

255

ДЕЦА РОБИЈАШИ

а опет полпција туда не пролази да обпзалп мртве. По кад када је спавао и по калимегданским клуиама. За време јулпјске врућине, седео је у градским прозорима на Савп и пецао рибу, коју је после продавао. Са Николом, сгшом једнога ппљара, упознао се је, вели, такође у затвору, а пошто је и овај напустио занат, чешће се је са њим састајао и дружпо ; у последње време ((живели су као браћа” п нису се никако раздвајалп. Тако су се упознали са кавеџијом Ђоком у ској улици, као што је напред пспрпчано. Када смо се са чича Ђорђем упозналп прпча Милан онда смо становали код њега у кући. Ноћпвали смо у његовој кавани. По неки пут., и то врло ретко, преноћили би и на сењаку код Батал-џамије. Али у подне долазили смо код Ђорђа. Он нам је непрестано говорпо: хајдете, идите, донеспте што. Само пазнте на се, те се пе одајте. Ноћу смо спавали до после по ноћи, а тада је долазио чпча Ђорђе те нас будио, говорећп нам : устајте, петли певају, на посао, не дам данас џабе леба. Ми смо се онда дпзали из спавања и долазилп смо амо у варош. Дању смо обично прегледали ; како стоји која авл[ђа, каква јој је ограда. где стојп кујна, на ком месту шупа и т. д. А пред зору , када сво живо по кућама спава, ми онда прескочпмо зид или тарабу, па тумарамо по авлији. Што вреди, а може се понетп, ми то носимо. Ако нађемо шупу затводену ми обпјемо катанац, само да се не чује. Један пут у савамалској улицп ускочимо у једну авлију, одатле угледамо отворен ходнпк. Беше малко месечине. Попнемо се уза степенице горе , и тамо не нађемо никога. Мн пођемо полако, на прстнма, ходником. Иа једпоме чивилуку опазисмо пешто иалик на капут, ћилим, шта ли.... Мој друг пође првп. Стаде ногом на некакву клупу, која је ту крај зида стајала, п таман да