Топола

256

ДЕЦА. РОБОЈАШН

се машн за капут, када, на један мах , с клупе скочп некакав човек, који је ту спавао п кога мп нпсмо били приметили. Он нададне вику: Ха... ево их лопови.... држте.... лопови.... Ми се поплашисмо. Стрчимо у авлпју, једва прескочимо зпд на доњем крају авлпје и безобзпрце умакнемо преко баре чак до обале савске. Два дана смо се, после овога одмаралп. Нп смо смелп да се кренемо на (( посао. в Чича Ђорђу смо доносилп спЈасет ствари ; али нам Је врло рђаво плаћао. Тако нам Је за Једно ново ћурче дао само 6 гроша. Донелп смо му некпх 50 ока слане рибе и добплп смо само 14 гроша. Кралп смо старе хањпне, кошуље, цппело, алат, жпвпну: ћурке, кокошке, па смо све то Ђокп доносплп. Неком сакаџпЈп обпли смо шупу, одатле смо укралп: блузу, неке кошуље, чпзме и за све то добпли смо Једва 7 гроша. Тада нам Је чпча Ђока почео даватп впна п ракпЈе да ппјемо , говорећи нам : ето не боЈте се , шта вам Фалп. Од сутра немоЈте красти оваке сптнпце, него дедте мало крупнпЈе ствари; дедте што год златно, на пример сахат, ланац, прстење Ономад сам у подне мислпо, да ускочпм кроз Један отворен прозор у косовскоЈ улицп; алп напђе од некуда позорнпк. Уппта ме: (( шта тп, море, овуда тумараш, ти сп бре скптнпца ...” па ме онда дотера у полпцпЈу.

Не прође по том нп два дана, па у полпцпјске руке паде п онај другп дечак, Нпкола, нојп је такође родом пз Београда, где пма оца спромаха сптнпчара. Нпколпна мајка беше умрла пре неколпко годпна, а отац му се ожени по други пут п Нпкола добпје маћеху. Маћеха нпје мајка. Мајчпна мплост кадра је много што шта да прпкрпје п заклонп од срџбе очеве. Код маћехе већ не иде тако. Ретко која да је мплостпва. За најмању сптнпцу направпће највећу ларму. Дете се попграло, мало