Топола

260

ДЕЦА РОБИЈАШИ

смо крали, доносили смо њему. Он нао је за то хранио и чувао.

Према исказу дечака: Мплана и Николе, полидија отвори истрагу и противу Ђоке кавеџпје. Ђока беше постар човек, тако око својнх 40 г. родом из Турске. Рекосмо напред он беше ожењен и имађаше децу, На испиту не признаваше ништа. Ништа то нпје истина, што ова деца говоре брањаше се Ђорђе. Истина , прнзнајем, да сам једнога дана видео оба дечака, где са пуним џаком стоје пред мојом каваном. Ја изађем на поље , на улицу. Упитах : шта вам је , децо , то у џаку? Они одговорише : слана риба. Ја их упитах : од куда вам је ? Они ми одговорнше : да им је отац рибар , па да их је са овом рибом послао да по вароши продају. Ја нисам имао ни у што посумњати. Видим деца као обична деца. Погодим се с њпма и лепо рибу купим. Није ми ни на крај памети падало, да је риба крадена. Сутра дан угледам опет децу пред мојом каваном. Они носаху некакве кокошке и ћурке на продају. Ја се опет погодим и купим. Нпје, ваљда, забрањено куповати ? Тако исто купим од њих и некакве старе хаљине, блузу, панталоне, ....шта ли.... не сећам се баш добро. Ја и тада упнтах; од куда им је то ? Онп одговорише : да са оцем путују у неком послу за Смедерево, па продају старе хаљине, јер немају путнога'трошка.... Шта сам знао ? Нико ми није казао : да је све то крадено.... Ннје истина, да су деца код мене ноћивала, нити сам их ја наговарао на крађу. Све је то лаж. Једном су само преноћили код мене , али , ја сам тада био ппјан. За други пут не знам. У осталом ова деца лажу.... Прн свем одрицању, Ђорђе је остао и на суочењу. Оба дечака, изведена пред-а-њ, у очн му рекоше : да пх