Топола

259

ДЕЦА РОБИЈАШП

Будало , што да се* мучпш. Хајд овамо с нама. Знаш, како смо говорилп у апсу ? Ја п тада утекох од њпх, Тога дана вас дан смо радили, јер смо пмали много наручена посла. У вече легох, па заспах као заклан. Наш калФа Мишко лумповао је те вечери, па доцне у ноћ, ударп на дућанска врата. Лупао је да му се отвори, алп ја бејах цаспао, те тако нпсам чуо. Он удари ногом, разбпје врата и уђе унутра да спава. У јутру, чпм је мајстор дошао , ја сам био тужен како нпсам хтео устати, да врата калФп отворим.... Мајстор впдећи повређену браву и учпњену штету на вратима, дохватп ме обема рукама за прса , оборп ме на земљу, и стане ме ногама газити. Ја јауках, виках, али ми нико не нрптече у помоћ За тим ме, онако испребпјаног, мајстор отпратп на пијацу, да купујем зелен и месо за ручак. Када сам тамо отишао, наиђем опет она моја два познаника код некпх сељачких кола, где су се погађали да неко воће пазаре. Ја им се и нехотпце приближих. Чим ме угледаше, они напустише сељака, па дођоше к менп. Упиташе ме: Загато су-ми очп иоплакане? Ха... ваљда си био бијен? тако и треба говораху онп. Ја им се нотужпх на моје невоље. Они на то стадоше наваљпваги, да напустим мајстора, па да пођем о њима. Говораху ми, да се ништа не бринем, да се иемам чега бојати и да они имају све што треба за сигурност.. Ја се мало промислпх. Сетпх се тешких удара мајсторових п мржње маћехине, па онда бацих корпу, коју сам на пијацу понео , мајсторове паре метнух у џеп , и онда се прпдружих Бошку и Жикици. У њиховом друштву састао сам се онет са Миланом Н...., па смо сви заједно крали. Ја и Мплан смо се после упознали са чича-Ђоком. Он нас је наговарао, да крадсмо , и све што*