Топола, 01. 01. 1881., стр. 295

287

3.IАТНАГ Р II В Н А

Перунка. А кад ппак не бих хтела? ТрнЕО. Онда... онда (гледа је право у очи) нисам сигуран да се ова мржња не ће преокренути у безграничну љубав, за коју бих био кадар жртвовати све, разумп ме све. Перунка. Па ако ти, као и досад, буде све узалуд ? Трнко. Онда ми остаје само још последње средство (затеже се) Перунка. И то би било? Трнко (ударајући гласом). Куршум у ЧбЛО. Перунка (тргне се, во осмејкујућа се). Ти ПОЧИЊСШ, ЗОИЉа, ОИВаТН страшно романтичан. Трнко. Боље да си казала очајан. Јер мепи остаје само једно од трога: освета , љубав или смрт. (За себе). Како се збунила. Колеба се. Нисам се преварио упдашила се. Перунка (збуњено за себе). И он би то могао учинити. Доста је луд. Не смем се впше узтезати. За цело са не ће сетити да сам ја то управо желела. (гласно, оомејкујући се) За мене не би никад дошао до таквог очајања. Али ја ћу бити ипак толнко велнкодушна да ти сачувам живот, т. ј, можеш се уздати у моју помоћ. Трнко (ухвати Је за руку). Хвала ти! 0, ја сам знао да ме ти не ћеш изневерити. Перунка. Ако не будем изневерена и по други пут. Разумеш ме? Ако не будем пзневерена! ' Трнко Никад тако ми части! Перунка (за себе). За твоју част не би жидов дао ни кршене наре, лупежу један. (гласио) Само се добро узми на ум, тм знаш шта може женска оштроумност. До виђења драги пријатељу (пође). Трнко (нежно). Ми ћемо се данас опет видети, јел’ ?! Перунка (полазећи). Можда (застане). Ха , зоиља! Ако се не варам, теби је (ударајући гласом) истражни судија Кубурић у нечем обвезан ? Трнко. Заштопиташ? Перунка. Тек онако! Сетих се да је за његову жену узимао неке адиђаре, Трнко. Па ми је остао дужан. Имам од њега меницу. Ово дана истиче му рок. Перунка. Хоће ли моћи исплатити. Трнко. Незнам. Али, нашто то? Перунка. Било би добро, да имамо још кога при руци за наше предузеће. Разумеш ме? (зсмејкује се). Трнко (г ледајућн Је зачуђено). Кубурић?! Перунка (зиачајно). истражни судија.