Топола, 01. 01. 1881., стр. 296

288

ЗЛАТНА ГРИВНА

ТрНКО (отежући гласом). Истражни. . . (тугне се) Ха. Перунка. У сиротињи и нужди може се свашта учинити... А Милунка је врло сиромашна. Трнко (ухватп је за руку). Ти МИСЛИШ . . . Милунка ДЗ Перунка. (упадне му у реч) да осигурамо. Знаш у свету се свашта догађа. И снег нам изгледа црн (значајво) ако га гледамо кроз црне наочаре. А наочари су дело људских руку. Трнко (одлучно). Врло добро. Ми ћемо их направити, и то (значајш ) од злата и драгог камења. Перунка А ти се разумеш у томе занату. Ја ћу ти набавити нуждан алат за те особите наочаре. (смеје се) Је ли , врло осо, бите наочаре? И то што, пре. Видићу одмах можемо лп се надатн снегу, па послужи ли нас срећа, пожурићемо се док супце неизађе, јер се иначе може лако растопити. Међу тим ти похнтај дома те спреми неколико ситница, за коју би свет држао да могу засенути очи и богатијој, а камо ли тако (аоказује на прозор) сиротноЈ лепотици. (оде на деоно) Трнко (гледајући за њом). Оличена иаКОСТ ! (осмејкујући се пакоено) Хајде само, изврши твоју демонску мисао, па ћеш добити награду, каквој се ниси ни у сну надала, само нек ми се Шилунка приклони у последњем часу. (замаслп се) Хм, зар је то немогуће? Она љуби и обожава своју стару мајку, за њу Је готова поднети сваку жртву. Па кад увнди да може лако страдати ма да је невина и да би јој мати остала осрамоћена, у највећој невољн, а како је стара осетљива, можда би од туге и иресвисла ; онда онда ћу јој приступити као анђео спаситељ. И она се за цело не ће дуго размишљати.... Ако не жели да са свим пропадне , мораће да прими моју понуду. Кубурпћ ми је пријатељ и доста обвезан. А ову пакосницу (претп за Перунном) ухватићу у замке. које је њој спремила. (Смеје се) Врло паметна мисао : у једпом постићп две цељи. Задобио бих што ми срцу драго, а у исто доба ослободпо би се на дуже време ове несносне и грозне женске. А да не би свету падало у очи, чим се Милунка ослободи, пустићу глас, да је пз сажаљења узимам под мој кров заједно са старом матером, пошто су рад моје куће били нсправедно обеђени и толико претрпили. Тако би их осигурао од сваког оговарања, а себе би још више подигао у очима других, да сам добар и племенит човек. (смеје се) Та свет је тако лаковеран. (оде у кућу) Перунка (враћајућн се). Још је нема. За цело ће се још дуже задвжатп, а Иконпја је слепа. Немам се чега бојати. Па онда онда сп са свим у мојој руци, лукавп господар Трпко. (замислп се)