Топола

425

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

Идући из Трна, пред манастиром је оело Доброшево (овако се звало у старо време , па га Турци прозвали Поганово, а откако се ослободило , опет се зове старпм пменом Доброгиево), тако исто одвојено једннм брдом. И за то једни кажу да је Св. Јован у Власима , а други да је у Доброшеву. У самој ствари, он лежн између оба ова села, у једном склопу, у једној вртачн, какву је ретко где впдетн, и која је, готово рећи, неприступна и спутна од сваког пута. Манастпр је прилпчан; имућнији је од свију, и, изузев Св. Богородицу суковску, која је нова и на ударцу свету, те мора бити чиста и уредна , најчистији и најуреднији, ма да и њему остаје много желети у том погледу. Тек свакојако, он, ћелијама и имућношћу својом, подсећа човека на манастпре у сада Старој Србији. Црква је лепа, на Форму крста , с једним кубетом; зидана, циглом п каменом, по свој прилнци четрнаестог или петнаестог века. Живопис ће бити новији. Архимандрит Лазар, слуга овога храма, добио је однекуд вољу да распростнре по народу да је ова црква задужбина цара Костадина и царице Јелене , и да је грађена још 706 године. Али ја мислим , и нека ми је дозвољено да кажем, да ће то , у најмању руку , бнти каква смирена варка. Истина, на прочељу цркве, која је скоро оправљана и три округла, зелена, очевидно нова пешчана који овако стоје и изгледају и имају врло читке б>е записе : + . Ш