Топола

430

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

Другим ничим није знатан манастир. Старина нема никаквих. Било је некад и ствари и рукопнса старих, али оу то све, у току последњих (<.O година, покупиле и уништиле ревносне бугарске владике. Излазећи из округа пиротског, нек ми је дозвољено да наведем да је он, у пређашњој делини својој, имао 326 села, 83 општине , 16881 дом (од којих 700 турскпх, 74 јеврејска и 34 циганска), 58318 мушкиња (193 јеврејског и74 циганског), 57143 женскиња (180 јевр. и72 циган.) 1 15461 душу, и 4555 пореских глава. (наставиће се)

ЈА.

ПОПИС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

1874 годцне

Земљиште н становништво , основпа су снага сваке државе. Колнко је једно н колико је Друго, потребно је да зна државна управа. По томе пописн људства и предузнмљу се у цељп, да се сазна апсолутан број становника у државн. Од големе је важностн да се зна не само колико становника живи у држави , већ ц у којим су годинама по узрасту, какво је кретање становништва , т. ј. расте лн или опада број његов, и т. п. 0 тога се већ у старо доба осећала потреба, да се становништво пописује. Ради примера наводимо Мпсирце, Римљапе и Евреје. Др. Енгел, први статистичар нашега доба, вели, да су Јевреји свагда водили најтачнији рачун не само о броју, него и о својствима становника. У Римљана попис становника био је предмет најозбиљнаје бриге; јер од резултата пописа зависио је распоред права и дужностп на поједпне грађане. У римској држави бивалп су пописи сваке пете годпне, и тада је свакп самосталап грађанин долазио лпчно чиновнику (цензору) којп је на попнсу радио, и казивао му своје и очево име и место становања, затим име, пол и године старостп сваког члана своје породице, а напослетку, под