Топола

431

ПОПИС ЉУДСТВА У КПЕЖЕВННИ СРБИЈИ

заклетвом, колико му је имање и из чега се оно састоји. Попис становника био је уједно и попис имовног стања свију грађана. Пошто јо римска држава пропала, нестало је и ових пописа. Данас ]'е историјскн доказано, да је у Мисиру на 500 год. пре Христа свакп грађанин у одређени дан долазио своме кмету, и казивао му своје име, зашшање и имовно стање. То је бпвало сваке годпне једанпут. У старој Грчкој чињенн су пописи у цељи, да се одреде појединнх грађана полптичка права. По народним предањима, а нешто и из историје зна се, да су и стари Германи ималп пописе огњишт а. У средњем веку бивали су пописи мапастира и државних добара ади општег пописа становника није било. Цар Кнрло велики (742 наредио је, те су нарочпти изасланпци чннили попис у државп његовој. У ЕнглескоЈ чипио Је такав покушај краљ Виљем Освајач (1027 —1087). У Француској пописано је становннштво за владавнне Карл а /X (1550 (1620—1688) наредио је при крају тридесетогодшпњега рата, да се начини тачан Ђ инвентар“ свију становника и кућа у његовоЈ држави, желећи овим уверити се, колико му Је остало народне снаге и народнога имања после рата. Но сви ови пописи поЈаве су усамљене, н о некаквом правилу или о општем каквом попису нема нигде трага. Тек у половини прошлога века ЈављаЈу се редовни пописи у поЈединим држапама. У томе предњачила је Шведска, Јер она има Још од 1750 г. прегледе о попису своЈих становника. Од 1749 год. у Шведској воде се тачне парохиЈанске књиге, п из ових ваде свештеници броЈ етановника на краЈу сваке године. У Норвешкој пописпвано Је становништво 1769, 1801, 1815, 1825, 1835, 1845, 1851, 1865 и 1875 године. У Енглеској био Је први аравилан попис становника 1801 г. и отад чињен Је редовно сваке десете године и то ; 1811, 1821. 1831, 1841, 1851, 1861 а последњи 1871 године. У Француској био Је први општи попис 1762 г., а други 1790 г.; но оба та пописа врло су непоуздана. Тек они пописи, коЈи су од 1821 до 1866 године бивали сваке пете године, пмађаху тачниЈе резултате. Последњи пописи били су на краЈу 1872 и 1876 год. У Пруској пописано је становништво 1816 г. а у осталим мањим пемачким државама били су и пре тога пописи, али мање више непоуздани. Кад Је утврђен царински савез међу немачким државама , онда Је наравно пз фипансиЈских обзира, настала потреба правилних пописа у одређеним роковима. Од 1834 г. бивали су пописи сваке треће године, и овај ред прекинуле су у неколико ратне године 1866 и 1870 следњи пописи у Немачкој били су 1864, 1867, 1871 и 1875 године свагда 1 Децембра. У Аустрији пописано Је стаповништво први пут