Топола

ЗЛАТНА ГРИВНА

449

да мп поновнте ваш исказ код полицпје, само вас молим да не пропустите ни најмању ситницу, Јер некад и најневажнија маленкост може битп за истражног судију од великог значаја, Дакле, шта вам је познато о овој ствари ? (ппше) Перунка, Чпм сам чула да је та девојка стављена у притвор на сумњу да је участвовала или бар знала за крађу у кући господара Копривића, сетих се да сам је видела истог дана на уранку како сва усплахирена прође журно покрај моје куће. Мислила сам да јој није мати у опасности, јер она јадница поболева већ одавна, па је зовнух кроз нрозор да је упитам. Али она још брже убрза, и ја пзађем па поље да видим куда ће. Варошко шеталиште ниЈе далеко од моје куће, опазих је како замаче у најгушћи шипраг ношто се неколико пута осврнула, да лн ишчекује кога, или бојећи се да је ко не види немогу баш казати насигурно. Знајући у каквом је сиротном стању и да покрај свог њеног труда не може са шивењлм зарадити ни колико је довољно да само израни себе п њену стару матер, сену ми на један пут мисао, (застане, отежућпм гласоп) ех, знате, има код нас по несрећи доста људи, који радо разбирају за леае сиромашне девојке , а оптужена, као што сте видили, није баш тако ружна. Кубурић. Молим вас, држите се саме ствари , а оставите на страну лепоту сиромашних дево Јака. Перунка. (зачуђено) За бога, господине, шта ви мислите ?' (чпнећп се увређенои) Ја сам истина усамљена , али ипак поштена жена, коЈа ће Још дуго тужити за своЈим изгубљеним мужем, но слушала сам да у свету има свако Јаких.... Па кад видех то њено чудновато понашање, посумњах да ЈоЈ ниЈе нешто додиЈао досадашњи живот пун труда и невоље.... ПобоЈах се да није клонула духом, теда рад тренутног безбрижног живота не жртвуЈе њену девоЈачку врлину. Та и онако је сиротица Још нека изгуби ито Једино Јој благо и наЈдрагоцениЈи украс девојачки , иа би тек онда остала до смрти убогом сиротом. Одмах се решим, похитам правце за њом и угледам Је у шушњару, као да нешто журно тражи. Била ми Је окренута леђима, и гледаЈући у њу непрестано , приближим ЈоЈ се неосетно. Тек што сам дошла сасвим близу, некако се спотакнем о Једну грану. Она ме осети, скочи и како ме угледа врисне, па одјури као. бесна кроз шеталиште. Кубурић. Јесте ли онда разгледали то место ? Перунка. НиЈе ми ни падало на ум од чуда, шта би тој ЗдевоЈци. Ста Јала сам неко време убезекнута, иа дошавши к себи, вратим се кући. Тек кад чух о овоЈ крађи и да су на месту нађене