Топола
450
ЗЛА.ТНА ГРИВНА
неке справе, за које рекоше да су из њене куће, и нехотице сетпх се на ово њено чудновато понашање. По дугом размишљању, изгледаше ми доста значајно и сматрах за дужност да о томе известим полицајну власт. Кубурик. И врло сте добро учинили. Полиција је одма учинила нужну истрагу и ископала је ове (показује) драгоцености. Оамо није нађено све што је похарано. Перунка. Ја сам казала само што сам видела на моје очи, за остало не знам. Кубурић. Да ли би сте моглп познати хаљину, коју јеносила у то доба? Перунка. Можда, али не могу рећи на сигурно, јер то баш нисам узимала на ум. Кубурић. (Иззади из шкриње Мнлункпну аљину, у којој је пађена грпвна) Размотрите ову хаљпну, да није она ? Перунка. (Узме је у руку) ЧиНИ МН се (за себе) да сам у њу подметнула гривну. (Полугласно) Јест... збиља. (гласно) Биће иста, изгледаше ми баш овако беличаста. Кубурик Јесте ли приметили да ]е оптужена носила што у рукама, кад се упутила шеталишту ? Перунка. Нисам. Кубурић. Јесте ли се после тога састајали сњом? Перунка. Нисам. Кубурић. Стојите ли у каквој породичној или иначе пријатељској свези с оптуженом ? Перунка. Ми се тек онако познајемо још пз Темишвара. Била је с матером у истој кући, у којој сам и ја седила. Кубурик Како су живеле у Темишвару? Је ли им нонашање било у чему год сумњиво ? Перунка, Живиле су као и овде, а ]а слабо марим да распитујем какав је који Бринула сам се само за моју кућу, и гледала мог нокојног мужа. Алп сам их ипак сажаљевала са њпховог убогог стања. Кубурић. Имате још да кажете што у објашњењу пзвршеног злочинства или саме личности оптужене ? Перунка. То је све, што сам већ казала. Кубурић. Ваш исказ тако терети оптужену, да се морате заклети. Перунка- (уплашено) Заклети ? ја да се кунем ? Молим вас само то не захтевајте од мене. Нисам се никад заклињала. 0, мени несрећницн, да сам знала....