Топола

633

КЊИЖЕВНОСТ

Школа Је у целоме у нас још дете пасторче. Расправе њених питања су још глас ваппјућега у пустињи, пли, што но веле, млаћење празне сламе. Сва приватна предузећа и лични покушаји за како унапређење н бољитак у њој наседају и ломе се. И најинтересантппје нешто нз ње мучно да ће интересоватп толико, колико наЈситнпЈе друге ствари ван школе. Па Још кад се и питање сузп, и причање тако ограничи, да се само прича о једној Јединој стварп школској, о мртвоЈ ствари клупи, онда просто писац има право да се запита и да се побоЈи, е ће га ко пзд живи и прочитати, а камо ли примити, п видетп вајду од њега, п е ће и толико комада продати, ко.шко му треба да плати за саме корице књигине. Па онда има често право и да савије нсписане табаке , па повеже канапом н остави да пропадие као што Је и много таких радова пропало. И с тога мп се, на другом месту, и нехотице истиче хвала „лекарском друштву“ што Јеовај рад Једногасвога члана примило иштампало о своме трошку, као осму књпгу другог одељка свог Архива. Дакле лекар је нзрадио; „Лекарско Друштво“ Је штампало; књига Је готова и изредна. Шта ћемо сад ? Бто шта бих. ЗнаЈућп, како тешко иду у опште све књиге у школу и народ, и како су књижннце школске свуда сиромашне да не речемо празне, учинио бих прво, да свака школа добиЈе и пма ову књигу, Друго. зап оведио бпх: да све клупе школске што се од сад праве, буду сасвим по овом плану и - овој мери. Треће, настао бих: да се кроз наЈкраће време, кроз коЈу годину п све данашње клупе прекроЈе по овоме плану, а да се за неко време поштеде само оне, коЈе су колико толпко приближне овоме идеалу клупе школске. И онда бн било ваЈде од ове књиге; оида би она користила. Онда би п писцу било мило , и онда би било и ваЈде иисати. Онда би се и ми кроз кратко време радовали; онда би се и школа радо вала, а наша деца наЈвише. 'Т' 3 0, очеви и маЈке! 0, грађани! Ако не можете учинитп, да вам ваљани учитељи порасту као печурке за ноћ: ако не можете оне баталичнне школске претворитн у палате, као што Је у другога срећнијега света; ако не можете окитити школу са свим оним што би она желела и поискала од вас