Топола

БЕЗДУШНИЦН

Ћата зна најбоље како то иде, рече газда Вуле жмиркајућп очима. Вала ни ја га не бих молио за то, да бих знао, да ће ми сво имање у стромором отићи, прихвати домаћпн и мало слободнпје дану душом. Ја и онако жалим на њега, што се та несрећа пред мојом кућом догодила.... Да сам јутрос ногу сломио волео бих, но што сам пошао његовој кући да и њега, злеудно, зовнем на вечеру А шта је то било с тобом и нашим попом ? упиташе сви као из једног грла. Хе, шта је било, питате ? Кад вам кажем, ни ви нећете вероватп. Ја пођох јутрос, као што вам казах, право његовој кући. Ја га сретнем баш пред нашом судницом. Скннем капу и поздравим га. Он ме упита ; с( Ако бог да?” Ја му рекох да сам к њему пош’о ; а он : (< којим добром?” И ја га позвах, к’о свог попу да и он дође да коју попијемо к’о људи; кад јес —ја ударих на спјасет : (( Каква те вечера нашла , бог стобом!” викну ми; (( сад, кад се нема ни у кошу, нп у амбару, ни у наћвама, ни у бурету зар си наш’о да се частиш ида вечередајеш?!..* И још ми је којешта начитао, што вам нр! казати не умем. Не знате, људи, како ми је било Као да ме човек поли врућом водом —• окренем леђа и одем.. . А што се он стара о твом дому и о твојој чељади?... неће му она пасти на врат па се прибојава твога трошка повика Јово Ћушак.... Твоји су стари још боље своје госте дочекивали па су ти, нек’ бог не украти доста оставили да ништа не радиш, опет мош’ као бег живити.... Бр.... да се није господин попа поплашио, да га нећеш моћи дочекати и прочастити, како ]е он научио; нек’ се не боји!... Бр.... овоме дому не могу доћи гладне године, рече газда Вуле Брба; и жмирну очима на Симу Ћату.