Топола

76

ВЕЗДУШНИЦИ

И наши су се стари призивали и један код другог; о благим данима, долазили па им је добро ишло, прнметиће неки од најстаријих гостију. Људи, никад више село неће имати свог попу , к’о што беше покојни отац Иван!.. Зар би он мог’о човеку тако што рећи ?! боже сачувај. Бог да му душу прости! он је с народом лепо живио. Хтео је сести са сваким, попити чашу ракије, вина, јабуковаче, појести залогаЈ хлеба или што је бог дао.... Ово је сад пошло све наопако. За то нам је бог и посл’о гладне године. Јесам ли ти данас рек’о, окрене се газда Симо Ћата газда Вулу Брбп , да ми овај поп и сувише мудрује. Знам ја о њему и другпх ствари, које овде нису за казивање.. . Јадан тп Је он!. .. Добро би било да он побоље припази свој требник но што забада нокте у сеоска посла п мој званични рад. Нико није добро прош’о коЈи је забиљежен у мој „нотес”!... Он је запопљен да учи народ верп, а не да навраћа људе на парнице и да „омаловажава” власти у очима народа. У оној тужби на коју су купљенп потписи да се тужим што не сазивам ■села због ових признаница, —■ све ми се чпни да има и поповог масла. Нека ! Ући ћу ја, ако будем жив, свему у траг, па ће се неко чешкати нза ушију ал’ му помоћп неће.... Ене шта је оно људн?!.. Каква је оно светлост ?... Да се није шта упалило? повика Ћата зачуђено. Сви погледаше на прозоре. На њима је необично играла некаква зрака од светлости, која Је из домаћинове авлије долазчла. Сви поскакаше да виде шта је. У том улети Јела Гачићева с поља задувана и преплашеиа. Она првика дркћућим гласом ; Људи божи, шта сте стали?... Изгоре ар домаћинов!... И док су људи излетили у авлију пламен је већ био обузео целу ону страну од ара, од куд се сено убацује и скида.