Топола

Сви су се били скаменилп. Пура поче да се грува у груди а Смиља да запева. Нико нпје умео да каже шта да се радп, те да се ватра спречп да друге зграде не дохватп. Само што се газда Симо Ћата саже на ухо газда Вулу Брби и полако му рече: Ово је освета Радованова. Он је нпко другш То рече па се окрете осталима. Људп, можете ли знати ко ово човека запали?. Вр.... душман газда Пурин, ко би другп, одговори газда Вуле. Душман ; али који душман ? запиташе некн. Пура има данас само једног душмана у селу.... њега знамп сви, одговорп газда Симо Ћата.... У тај се мах зачу запевка Селенина. Она се тужнО' разлегаше по тихој и немој ноћи : (( Куку мени до вијека, Станисаве! Што глад црна не учини, Ресо моја! То душмани учинише, Бог их клео! Без крова нас оставише Куће наше!... Срамоту нам нанијеше Пред свијетом. Па им и то не би доста Душманима: Пса зељова натуткаше Проклетници, Мајци срце ишчупаше Шта ће више ?!.. ” Ћата нлану: И ја велим, да је он и нико други. Бр,... то је јасно као сунце, додаде газда Вуле Брба.

П

БЕЗДУШНИЦЦ