Топола

Где си песму своју Певала до мрака, У злаћану роју Сунчанијех зрака. Сад је туга тамо, Сунца више нема, Снег се внди само, Све сумртво дрема. Мраз и мени паде Око срца јадна, Гле, и мени Јаде Посла зима хладна. 0 докле ће бпти Све сумртво тако ? Зар ће нам се крити Пролеће једнако ?

Не, не, Лепши дани Настануће. Је ли ? И на овој страни Где те сваки жели ? Ти ћеш тицо доћи, Кад процвета цвеће, Кад ледене ноћи Разагна пролеће. Оно тебе чека, Дођи нама с њиме Из краја далека, Отми нас од зиме. Ти већ шириш крила ? Дружина те зове. Збогом тицо мила До године нове!

Ј-}. јЗ. јаОРИЋ

„НА ГРАНИЦИ“

УСПОМЕНЕ ИЗ ПРВОГ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТА ГОД. 1876 (ШТАМПА СЕ КАО РУКОПИО, И ЗА ТО СЕ ЗАБРАЊУЈЕ - СВАКО ПРЕШТАМПАВАЊЕ ИЛИ ПРЕВОЂЕЊЕ БЕЗ ОДОБРЕЊА ПИШЧЕВОГЈ

(НАСТАВАК)

XXI. Српско краљевство ~с ону страну Мораве“ Првог септембра у вече, пошто сам вечерао у штабу, и пошто смо попили по једну по две чаше чаја, пођемо сваки у свој „квартир". Већина штабних оФицира (сада их је било око 40) становала је по баракама и земуницама које изникоше као печурке за кратко време око делиградске школе, и то често тако без паметног рас-

ЛА.СТИ У ЈЕСЕН