Топола

80

НА ГРАНИЦИ

пореда да су биле закрчиле сав терен пред главним делиградским редутом, те би за случај артиљернјске ватре са тога редута прво плануле наше бараке и земуниде. Ја сам имао једну ообицу у „горњој” механи делпградској. Ту ми је била и канцеларнја и ручни депо саннтетски, и стан не само за ме но и за мога пријатеља, проФ. Бадемлијћа, који је оада бпо главни казначеј моравско-тимочке војске. Еле 1-ог септембра у вече, после вечере, ја и Бадемлпјћ одемо у нашу палату с’ излепљеним прозорима од хартије. Наш разговор у вече свакога дана, када није било борбе, беше за нас права срећа Ту смо се разговарали о нашим кућама, сваки је причао о својој деци, о њиховим невиним шалама и пграма, о нашпм плановима с’ њима, зидали смо куле по ваздуху. у којима смо заборављали несрећнп положај у коме смо, и после таког разговора спава.ш бп мпрно и сањали би о нагаим кућама п породицама докле нас год не би у јутру топови пробудили, јер то није скоро ни једап дан Фалило. Свако јутро отпочињаше канонада бпло с’ наше, било с’ турске стране, без икакве озбиљне намере или команде. Угледају наши на Бобовишту да Турци хоће да напоје коње на Моравп, па одмах ожежи из топова, а турске батерије са трњанских висова стану одговарати, па та канонада траје тако до 9 или 10 сах. пре подне. Или н. пр. Турци угледају са својих позиција према В. Шиљеговцу какву год нашу трупу, често само два три коњаника, па пм од.мах пошљу по неколико граната. Наши им такође одмах стану одговарати док и с’ једне и с’ друге стране не увиде да нема омисла у лудо трошпти муницију, па престану. На те канонаде бесмо тако навикли да их нико није зарезивао и тако је често једна или друга страна била изненађена, кад се из обичног јутрењег топовског поздрава развила каква озбиљнпја чарка У том