Топола

81

Н А ГРАНИЦИ

узалудном арчењу мунпцпје особпто су се одликовали по гдекојп рускп оФпцпрп. Тако н. пр. орденлнја Петерсон, кад је командовао позпцијом испред оне на вису Св. Нестора, добпвпш један пут госте (а било их је много BсћlасМепђитшlег-а, којп су нарочито из Русије долазплп да на нашем ратпшту проведу своје Ферије, које пначе проводе по луксузним бањама европскпм , који су просто долазплп „пољубоват са војноју”), којп му се тужаху да још несу пмалп прплпке впдетп Турке, нареди одмах својој батеријп да отворп ватру на турску позицију, да би Турке измампо, те да их његови гостп впде. Чим наши топовп загрмеше , стаде севатп ватра и преко пута, и гранате турске стадоше падати у српску батерију тако, да је за час бпло четпрп убијена српска војника... У нас је обичај частитп госте слатким, ракпјом п каФОм, а Петерсон нпје жалио на такву част потрошити не само бојеве муницпје, која нам у то доба беше већ почела нестајатп (пз Крагујевца се морало слатп свако вече, оно што је преко дан израђено граната), него и по четпри људска жпвота, п по четири српска војнпка... Није ми познато да је Петерсон кажњен за тако послуживање гостију. Али ја несам хтео о томе да причам. Материјал је тако огроман, да не знам шта ћу пре да уврстим. Дакле, ја и мој собар Бадемлијћ свукосмо се, легосмо у своје постеље, угасисмо нашу лојанпцу-свећу , и стадосмо разговарати на нашу најмилију тему. Шта ли сад раде код наше куће ? Такав разговор никада нема краја, он се само прекидао кад би нам се очи и нехотпце склоппле савладане сном. Тек што заспасмо, а неко на врата бум бум бум! Ђипимо обадвоица. Ко је ? Каваљерист из штаба ! ОТАЏБИВА VI, 21. 6