Топола

82

НА ГРАНИЦП

Упалпсмо свећу, и ја онако босоног отрчим прекоцпгал.а те отворпм. Шта је ? Зове вас г. ђенерал да одмах дођете! Бпће да сп се тп упознао, ја сам мало пре пз штаба ! Кога су ти рекли да зовеш ? Па вас г. потпуковнпче ! Добро , пди па рецп да ћу одмах доћп, чпм се обучем ! Каваљерпст оде а ја гунђајућп стадох се на новооблачптп. Бадемлпјћ мп се смеје. Велп , ја сам Бога мп мислпо да је по мене дошао, јер п менп често у по ноћп по 5 6 рускпх оФпцпра пште I( жаловање” (плату). Ама да ми је само знатп какав је то посао којп не трпи одлагања до сутра. Да се мпслп сутра нападатп, могао ми је пздатп заповест отоич, ван ако је сад тек добпвено пзвешће да ће Турцп што озбпњнпје да предузму сутра... Пошто сам се обукао отрчпм у штаб. Дежурнп ордонанс-офпцпр рече мп да ме ђенерал чека. Ја уђох у стан Главнокомандујућег. ТаЈ се стан састојао пз једне мало веће собе, намештене са прплпчнпм комФортом, у којој је ђенерал радпо п прпмао („прпјоммнаја”) п једнога кабпнетпћа, у коме је спавао. Прозорп у „прпјомној” беху застртп тешкпм дуплпм завесама, под покрпвен ћплпмпма, канабета, столпце, Фотењп, све то беше просто алп пуно укуса. Пред канабетом једним стајаше ђенералов писаћи сто, претрпан артпјама п депешама. Два ћошка од те собе беху врло карактерпстпчна за ту околност, колпко је Черњајев бпоомрзнута п омиљена лпчност у то доба. У Једном ћошку беше проста гвоздена фуруна у којој је слуг а, кад је хтео првп пут наложптп ватру кашао две иуне гранате турске... у другом ћошку стајаху оне драгоцене заставе п оне златом претрпане пконе светптењске којессгу г стотпне-