Топола

хиљада рускога народа свечано пспраћале из Москве и другпх рускпх градова у Делиград, као знамење саучешћа рускога народа са српским „подвигом”, као поздрав „матушке Расије" њеном омпљеном јунаку , илп као што га Чесп назпваху, томе Гарпбалдпју словеноког уједпњења... Ко прочпта све што су самп Русп наппсалп о народном покрету, којп је наш рат с Турцпма пзазвао у Руспјп, ко угледа на какву страшну впспну беше руско јавно мњење издигло свога љубпмца Черњајева, тај се неће ни мало чудпти што се Мпхаилу Глпгорпчу на тој ненаданој виспнп смркло пред очима, што му се мало мозак заврнуо. Далеко јачп характер, далеко мање частољубпв човек, него што је био Черњајев, па бп на тој страшној впспнп посрнуо. Ја се тој појавп тако исто мало чудим као п оном другом екстрему, у којп је руско јавно мњење пало пз свог обожавања, пошто Черњајев није успео у свом предузећу, оном недостојном грдењу, опадању п подметању најпрљавпјпх мотпва, као да је само хтео да се накраде „словенскпх” новаца и т. д. Не чудпм се с тога, што је то судбина свпју „народних љубимаца” свпју „идола", да их најпре дпжу у звезде, а после пх вуцарају по блату. По моме мишљењу Черњајев није ничим заслужпвао велпчанственп пједестал на којп га руско јавно мњење беше подигло, али за цело још мање је заслужио све оне прљавштине које су му после ђуниске катастроФе бацали на главу како нашп тако п Руси. Он је добар војник, добар и поштен славено Фил, чпст пдеалиста који је сваког тренутка готов положитп жпвот за његову (( пдеју в , али он беше лош органнзатор за једну велику сељачку војску, па му још за несрећу словенски комптети шпљаху у помоћ такве људе, којп махом не беху вредни ни да му цппеле обују, и ето за што је пропао

83

Н А Г Р А Н Н Ц II