Топола

157

Чањ. Тако се скупштпна обрадује п закључи да се на све стране започну задјевпце протпв некрста. Прпје нег се разпђе скупштина, загусте пушке уз поље као да је свадба. Хрпа се народа таио нагне да впдп што бп, кад ди Шћепан језди коља, а за њим иду око триста Дуппљана п Грађана пут Цетиња. Тек се приблпжи Шћепан манастиру почне п скупштина проснпати ватру из пушака, а из гласа викати: «Ево цара из Црмнице, бдаго нам јутрос и довијека.» Дпдгорук се снеби и смути, но га Војновпћ и Тодосија охрабре. Кад Шћепан изађе пред Додгорука, овај га упита чему се назива царем и вара народ. Шћепан није знао убезочити, но се препане и рече, да он ннје нпкад рекао да је цар, но Мади Шћепан. «Ја нпјесам могао свијету затворити убрусом уста да ме не крсти како сам хоће.» На покренута зеца свако пашче штекће. Неки Црногорцп који су мрзиди на Шћепана што их је гдабљао и корио, почну впкати из гдаса да је засдужио умријети. Пријатељи су се побојади прискочити Шћепану у помоћ од страха Додгорукова, пак и да се народ не искоље међу собом. Додгорук нареди да Шћепана обезоружају, пак га баци у поузану кдпјет врх своје собе, а клијет затвори кључем. Ту исту вече скупе се на посиједо гда-