Топола

159

Шћепан, он је нам добар и нуждан, ми без њега не можемо стезатп народ, ни боја бити с Турдима. Аео сп га наумио расцарити пдп одвести са собом, носи и ово праха што сп донпо, да се не огријешиш јер ћемо се ми ш љпм покл.ати једно другога. Владика је стар и немоћан, а нам се хоће гвоздена рука да управља народом, који жнви на кремену од пушке. Да нпје бпло страха и уредбе Шћепанове, данас би хоџа впкао с овога манастира. Он умири плсмена а потакну јуначко поштење. Са Шћепаном све што обећасмо испунпћемо, а без њега ништа!» Долгорук се нађе на муцп, као сва она господа што нијесу обпчнп чути слободну и искрену ријеч, но лажи и претварања. По што се договори с Војновићем, отпусти Шћепана, дарова му ОФицирско одјело, капу и мач, пак га остави као господара црногорскога да га свако слуша и да му је покоран. «Ја га свакако хћах пустити, рече Долгорук смијући се, јер сам познао да је разборит и приљежан, али сам га хтио кушати и ш њим се боље упознати.» Весели Црногорци гдје им Долгорук потврди господара, а пуни праха и олова, ударе на сусједне Турке и донесу на Цетиње многе главе посјечене. Тако видје Долгорук својим очима гдје се начеше задјевице и крвљења, пак кад дође зима па врат, посла Војновића у Боку да добави брод да иде у Грчку и тамо да се прекрца на ђемију