Топола

164

њак п бадњачу у покдон Марку Бубпћу племићу п вдастелпну, пак с бремепом опочпнуо под Хођом п спо да се ту малашно одморп. Бпјаше доба ручање, а снијег попршаваше по височијим брдпма да натегне сјевер против југа. Пролазио том раскрснпдом њекп Црногорац на пме Грујо Мплошев Грађанпн којп, упознавшп побратпма свога, прпступн к Ућуки пту се загрле, пзљубе пзајуначко здравље припитују, пак п Грујо сједне до Л-уке на почпвало, п уппта га смпјући се: «а гдје ћеш, побратпме, с бадњаком уз часнп пост?=» Рече Лука: «данас је латинпма бадњп дан, пак ево носпм куму бадњак по старому обпчају.» ■— А Грујо додаде: «А којп тп је то добросретњп кум, зар п латпнп ложе бадњаке?» Поврне Пуваг «Бубпћа кућа бпвала је старпном наше вјере, док је наша рука господарпла, као што су лпстом бпвалп и Медпнн п Зановпћп пк Паштровпћа; Враћенп, Бескуће п Болпце которанп, свп прпдворпце п повласници Душановп, пак се онп свп редом по предајп Бана зецкога уппшу у некакву млетачку златну књигу, коју господа затварају под девет кључева; п тако постану свому народу најхуђп душмани, као вјештпца гато подавпунучад п пасторчад тек се тому дику обећа; забораве на сој п порекло, од свог се јата лпче п стиде, мрзе му језик, старпну п обичаје; само што јошт шарају јаја, славе крсно пме п палагају бадњаке, плп да нас бо-