Топола

171

прошао бп се те светиње, која ће му за вас јутром п вепером досађиватп.» Лука почне да бркове суче, пак пошто је неколлко пута врхове брчне прео, нађе пређп крај и рече: «Еад није то, куме, теби драго, ја не ћу ни улагати, јер сп ми ти мплијп но дужде и патрика, који не зиаду нп да сам жив. Ти си ми Бог под Богом, ја о тебп висим, а не ћу дужда видјетп очпма да живим триста љета.» Еад Бубић спази да се превари, стадепзмпцати: «Тн ме, куме, нијеси добро разумпо. Ја сам рекао да је вама ту више добра него заслужујете, пак ћете се узпијети да вас нико неће моћ трпјети. Но ја не могу чинити што је мене воља ? нп што је менп милије, треба ми слушатп старијега. Код нас госноде никад се не наређује, но је молба п жоља највиша наредба, која сене пориче. Дужде мисли да свезнап да му мојега савјета ие треба. Он зна да ми то по ћудп нпје, пак ако не добавим брзо патрику, рећп ће да сам упоран илп неваљао, тер ће ми смаћи власт што ја, Бог зна, за мене и не жалим, јер бп ми лакше било ово тешко бреме с врата једном дићи, но што би без мене певољии иарод којему сам ја и отац и мајка? Вјеруј ми, тако ми сутрашњега рождества христова, да ми није поради народа, јер видим да би без мене пропао, данас би дужду от-