Топола

172

пнсао, нека тражи другога управитеља овој •земљп.» У то Лука пане му на кољена: «Не куме за светога Јована, но кад је теби мука хајде да радпмо да добавимо патрику, да се тп у господству уздржпш, јер би ми без тебе погпнулп као трава без сунца. Чух, а немој мп вјероватп, да је патрнка одсио у Грађане код једног мог побратпма; којп мп је вјернпјп него тај твој, јер се мн сиромасп пз љубавп братпмпмо, да једно другоме буде у невољи, а не да се варамокао господа. Ја ћу поћп да с апм језпкујем, н надам се да ћу тому послу доћп главе, само дај мп одмака, јер -је нас снпјег раздвојпо, пак ћу тп донпјетп абер најдаље до нашега божпћа. Но гледај тп куме да господа млетачка не преваре п мене п тебе, да не останемо грднп пред пуком а грешнп пред Богом. То је глава од закона, за њ много душпца уздншу п благослов чекају, па куђ бих ја да му се што рђаво догодп? Тп љепше знаш кад спаваш него ја у сред подна, промпслн добро, не огрпјеши себе п мене, јер и ако сам спромах мплп су мп погатење п душа.» Закључп Бубпћ слаткпм гласом: ■‘•Хајде тамо у кухпњу да што очебрснеш поснога, пак пут за ушп. Овој стварп није чекања. У твојпм рукама срећа народна, а о грпјеху п лакардпјама немој менп кажпватп, ми се познавамо, но кажп стрпку Бош-