Топола

173

ку. Ево тп један дукат да се обујеш. ОвО' је мој новац, он не иде у никакав есап.» Пошто се Пука поштапи рибом и вином н пошто обиђе у граду јошт двије три кумовнеи пријатељске куће латинске, довати оружје п настави пут кућп. Бијаху покрплп сјени поље, а студени веперњп вихор као лед стризаше по образу и ушима. ПЗто је путом мислио и у себи говорио и одговарао, ту није бивалосвједока да каже пак повијесница мора да нагађа п ствара; срећа да се је тому одавна навикла; «Учаше ме дјед да су Млепићи лукавији него лп Турци, а он је ходио и полазпо Млетке и Цариград и спуштавао се на њихово уже. Шта им хоће српски патријар? Да нама добра уиине!? тако њима Бог! Но опет кад добро промислим можебит да га не ће удавнт, пак ће му свакако боље бити пего код побратпма Груја .... Пет стотина дуката! да их човјек изреди прекрили би гувно. Купио бих мазгу; оградио мучни млин на Мртвици под горњим водопадом; подигао кућу; прошириопојату.. . пак би и једно сребрно канђело приложиосветоме Николи да ме не покара. Баља дати Грују половину. Рекох много, половину I обишћу се трећипом и ниже, пак могу више кад драго. Грујо је лаком истина, но гостопримство, вјера .. па какви гост, какво лице! Хоће нас попљувати народ. У нае зна свако једпо другоме што има, па кад станем градитп млине и куле, реће разло-