Топола

179

што лаје, пак бртљи свашто као једна шарена прекоморна гида.» - «-А што бртљи кажи мп на тајно,» «А јадн га црни знали; како су мене с н>им; то ти не бп исказала до подна, то не би пас маслом полокао.* «Бог с њим и анђео божјп! Да зна иоек што му је, могао би га и лијечити. Многи лп да знаш без лпјека гњију!» «Казаће попу на духовну», рече Биетра плачући, «пак ће поп знати што му се хоће; зато се и попе да знају; но хитај, пошљи га забога, а ја идем да ми се ко у кућу не увуче, јер сам оставила врата растворена у све ширине као да мије свадба а не зла срећа.» «Да ну стани жено божја,» поврне попадија довативши јој руку у мпшку. «Не може бити да ти се није у оној муци штогођ изрекао; него кажуј да га видам.» је дебела пак. не смијем, но ме пустп, кумим те небом и земљом, да идем бестрва.» Промисли се мало како јељубопитној попадији звонила ова ријеч: ствар је дебела. За длаку се не помами и она да прије зна: «Стани, останила се као љути камен, кажи ми на тајно што је то дебело урадио, да препоручим попу, и да га свјетујем што се хоће таквој болијести, јер поп меие за свашта пита.» Изу се Бистра све од једном. Догиа о-