Топола

180

бпје руке под грло, пак се поче замицатиг «Шапћа је, пошгдпјо, неким да продају патријара у датпне, него забога немој то пронијети у пук, немој ме до краја заклати.. Не дадејој попадија нп да свргпи: «А с кпм се договорао, кукала? је лп приморцима? је ли благо примпо? а колпко? а како да га преда, мртва јалп жива? а гдје? а зашто? а кад? а зна лп то патрпјара? а кому да га преда? пма лп у селу ортака? гдје је благо? А пас ода пса, анатегамате било, што пскопа земљу п на нас остави нову кдетву!» Бистра се одма сијетп да зло уради, пак да прекпне неугодне одговоре, побјеже као јелен; а попадија за њом сустоппце: «Станп, кажуј, не трчп! Неће тамо поп ђавоље стопе док мп све не пспрпчаш редом.» Па кад впђе да јој Бпстра умаче п да је нпкако не може достпћп, повратп се кући, п каза своме чобану, најпрвога што срете на стругу, пак пође да буди попа: «Дпжи се погпнуо, као сп погпнуо! Хптај с петраиљом пс требнпком, ето се помампо Грујо Мплошев, наказа га Бог п светп Јоан. јер је хтпо самоседми грађанип да прода латпнпма патрпјару. Ето је у селу поклпч, ко је витез ! јер су дошлп латпнп да прпме трговпну, а благо је дошло у чапрама говеђема јогат о поклада.» Поп Њешко. човјек наравп кротке п свп-