Топола

181

Јести разборите, био је као многп људи, налао на жену дајаву п крвомутну; пакао живи на овому свпјету. Рене јој да шучи и да не брбље. Док се он диже, облачи, прекрсти и попи куппцу ракије, попадија обиде по седа п каза, на вијеру, свакој другарици и познанпцп три пут више него је од Бистре чуда. Она зна све што је и какоје, ади свакој препоручује да таји. Јошт није сунце иза врха помодидо, ни слану са земље попидо, а све је село знало догађај шире и дуље него ли Бистра. Као кад се под шете, све што гони метла на прије, све се смета више купи и настожи. Кад поп у Груја, кад ди су му око педесет жена обсјеле кућу са свакоје стране, да што чују и виде. Досјети се шш да је то масло попадијино, раждене ону чету ђаволица, уљегне у кућу и приступи к постељи, гдје је Грујо у зноју и забуаи кља. Поштрапи га воднцом, покрије му петрахилшм главу, и очита врачевну молитву с пера на перо. Поче Грујо да свој гријех открива: «Ја сам се, попо, јуче обештао ђаволу. Прелаети ме побратим Пука Богданов да изгубим душу и тијело. Не жалим себе, но жалиш то јадно ђечице. Ако умрем баците ше у јаму, или ши пустите трупље да га звјерад разнесу, нека ми се не зна гроба на овоме свијету. Од кад су се људи крсту дали, није нико овако згријешно као ја. Али ти данас не могу да казујем, јер се бојик