Топола

XV

чуо и уиамтпо од старијпх људи, јер је впдпо, да се сваки дан те стварп преображују п гппу све што је напреднпји дотпцај п поплавпца туђпнства.“ Љубшпаје у својпм прпповестпма ухватпо верну сллку домаћег живота народног.. Он дивно описује народне обпчаје, које наш народ евуда држп као светпљу. У опште, све што је у народу впдпо, оппсује он тако верно п жпво, као да се целога свога века бавпо пспходошкпм посматраљеж. Живо п пластпнно износп сллке као да пх гледаш очпжа како дедују п раде. Ту му се мора прпзнатп необична вештпна. Допста се чудитп бујној маштп, верном сллкању, језгровптнм мпслпма п лаком слогу. Има у његовпм прпчама разнпх одношаја пз домаћег п јавног жпвота, па је свуда тако верно нацртао мпс.ти, понашање и говор, е тп се чпнп, да живи људи пред тобом ходају плп да се стварп пред тобом стварају. Шта бп тек било , да се Љубпша као образован стручњак латпо тога посла? То су талентп , какви се у нас често рађају, алп се често и пзгубе. Камо среће да се Љубиша са свим посветио књпжевности, да је већпм стручњачкпм образовањем дотерао до уметничкога савршенства, његово бпстро око, његова жива фаптазпја, његово особпто познавање народнога језика прнбавило би књижевности нашој још много врсних и савршених производа! Љубиша ће по својима приповестима дуго п