Топола

XIV

хтео да нашше 100 прпчања. алп му тежњу препресече прерана смрт вегова. Напнсао је само 37 прпчања. Спремао је он грађу и за велпкп роман из дрногорске повесниде. У том роману хтео је да оппше „Црногорско бадње вече“, ту црногорску „вартодомпјску ноћ,“ коју је вдадпка Његуш овековечпо у „Горском Впјенцу. и У њему је хтео Љубпша да нам прпкаже тадашње културно стање српскога народа п његове одношаје према Мдецпма, Аустрпјп, Руспјп п Турској, п да оппше патње п страдање нашега народа. „Прпчања Вука Дојчевпћа и почелп су преводптп п Русп. Преводп тпх прпчања пзлазплп су у руском лпсту „Славенском мпру. и Не зна човек чему да се већжа надпвп у Љу•бпшпнпм прпчама: нлп здравој језгрп њпховој, плп здравом народном хумору, којпм су зачпњене, ллп ■онпм ванреднпм сравњењпма п сллкама, што те управо задпвљују, плп оном правом народном моралу, што је основ и тежња прпчама његовпм. Слог му је кратак п језгровпт, свака реч има своје одређено место п свој пзвеснп значај. Ту нема нп једне залпшне речп, нп једне сувпшне реченпце. А ево шта је тенденцнја ппшчева: он је хтео „да се учува неколпко знаменптпјпх догафаја своје отаџ-бпне п да опише начпн жпвљења, мишљења, разговора, напокон врлине п пороке својпјех земљака, пак све то да преда потомству онако, како нх је