Топола

189

душу му пуње нп проскуре. А сви иа гласа: Тако п да буде. Један хромац ћосави п шогави, којп је сједпо одвојено, рече: «Немојмо људп тако пренаглити, него се разаберимо. Ја сам сад с крај Груја, он мп је све потанко казао. Обећа Нукп Богданову, да га анаћема, да ће продати госта за паре, но паре не прпми. Бисмо ли људи какав пут нашли да те новце прпмимо а да дамо Лукп рог за свијећу. Тако бисмо образ пред свијетом сачували. Речн ће свпјет: преварпше Грађани дужда, понесоше мито а патрпјару уставише. Ако ми на против изгубимо Груја, једна муха мање, а рећи ће свијет: удавише га да не кажује ортаке, а сви су у тому колу једнако; не бп могао Грујо то сам урадити без села, пак га спалише да се е њему обије. Ако, удавимо Груја, остаде Уlука чист да га нема ко уочити, тако је било. Остану Ауки паре а нама брука! Него хајте прпје него се ствар просије, пошљимо по Нуку, нека дође преко сутра на Вишкодб; да прихвати ону трговину, и нека донесе собом триста дуката, мање нпједногаЈ п ако не дође преко сутра до подна, нека већ и не долази, то се Јзаспазари. А ви обуците мене у калуђерску мантију и ставите ми камилавку на главу. На мој зли пут немам ни браде ни бркова, но ми их исплетите од кучина и нажута конопља, пак ме ставите уз онај храпави кам у прнсој на