Топола

190

Вшпкову доду, а вас некодико оружанпх момака запанпте за кам. Два нека иођу на сусрет Л.укп, нека преброје п прпме паре, п нека реку Лукп: ето вп патрпјара сједи уз онај кам, прпступпте двојпца без оружја, као да сте побанп, да му руку љубите, а кад •се прпмакну, онда нека онп пза камена скоче п нека пх баце под тољаге, да упамте кад су куповадп п препродавадп патрпјару пецкога.» Повпкају свп пз гласа да је та најбод.а; него рекну: а што ћемо с парама? А хромац: ако доше паре мп ћемо пх датп патрпјарп, оне су његове; но мп прпправљамо ражањ а тнце су у пданпнп. Старешпна сеоскп хтпо бп да се тпјем новцем оградп проклетп ступац, да сдужп људпма за каапш, него бп опет хтпо п то да он буде грађп гога. У тому дође од некде Бпстра п стаде впкатп да хоће да узме дпо од пара. Имаше се ту закдатп око дпобе, а новцп јошт у Бубпћа, но на Бога до-1)6 поп тер пх распуштп п утпшма. Сутра у јутру ето их опет на скупу. Вежу п утврде како јуче рече хромац, п пошљу улака на Брапће у Иуке да гдавп трговпну, пошто му препоруче сто пута да се што не пздаје п не пзује. Подрапп удак п свану му на Вурђево ждрпједо. Кад у поље ето .Iука развпо овце по дпвадп. Добро јутро! добра му срећа! «Ја сам, рече удак, с Грађана, не-