Топола

191

го се примакни, имам поруку на тебе.» Кад Лука код удака, поделивају се и сједну. «Послао ме у тебе Грујо Мплошев» настави пљудкајући улак «он те поздравпо п рекао да му се преко сутра свакако надаш на Вишковоме долу, гдје Ге ти преруаити ону трговину п да донесеш сваку пару. Чекаће те до подна, а од подна, ако не дођеш, распазарпсте. II то ми додаде да не водпш множину, до три друга највише. Трговина је лака, замиће је двојпца на Браиће да пе почпну.» Поче Пука да пита: «Што би Грују да прегдави и прннаглп. Ми смо другп дан уговорили а пе преко сутра, што је то?» «Не знам», одговори улак, «ваистину, нити ме пптај за ту ствар, јер тп пишта не умпјем казатп впше него сам тп казао, и збогом.» «Да ну стани чоче да ручамо, да се љепше разумијеко и поразговоримо. Ја сам се сад забунио! Барем да ми даде трп дана одмака.» «Нећу, бора ми», рече улак; «није мени дангубити, ја сам умолник, оставио свој рад за туђе после, имам брашеницу у торби, пак ћу сјести да једем гдје најприје огладиим. Но збогои». Даде ногама мах без обзпра. Што је ово, рече Пука у себп, да ми није побратим, рекао бих да ми је пријевара. Мозке лако битп да ће патријара о Бо-